Posle romana Krug 2008.g. Rajko se pojavljuje s prvom knjigom poezije, koja će ugodno iznenaditi čitaoce, posebno s umećem i darom za njeno pisanje. Pesnikova poetika nije u stanju da se oslobodi zlog vremena, grube stvarnosti i smislom rušenja tradicionalnog društva, pogotovo kolone koja još do dana današnjeg nije našla svoje stalno mesto, a Banija je ostala sasvim pusta.

Rajko piše o dobru, sreći, o ljubavi, o alkoholu, snovima, njegova poezija tone u dubine i istovremeno iz njih izranja. Ona teče poput rečice ili je ptice nose na svojim krilima, po raznim stranama sveta. Ona je Rajkova nezaustavljiva kolona kojoj će se čitaoci neopaženo pridružiti u traženju novog utočišta.