Danas, je 04.avgust, dan kad je pre 27 godina još jedan zločin uspeo nad Srbima, nekažnjen, i u tišini.
Za 48 sati, Srbi su zločinom, proterani sa svojih pradedovskih njiva, pašnjaka, iz svojih šuma i domova. Svojih punih kuća, i ambara, iz svojih stanova, škola i poslova, jer su Srbi.
Oteto im je sve što se moglo oteti, životi koje su imali, uspomene, pa nekima i goli životi.
Uvek, a danas posebno, žalimo naš ubijani, gonjeni, ranjeni narod, čija se borba za život dostojan čoveka nastavlja.
Naša pobeda, je što smo ipak preživeli, ranjeni, ali živi, tuđa pobeda, je zločin nad nama.
Da se ne zaboravi, ni jednog avgusta, sve dok nas bude, bar jedan.
Oluja je pogrom
